Одређивање крвно-групне припадности у AБО систему, присуства Рх(Д) антигена, одређивање Rх фенотипа и присуства клинички значајних антитела у узорцима добровољних давалаца крви.
Тестирање узорака крви добровољних давалаца серолошким скрининг тестовима на присуство маркера трансфузијом преносивих болести - хепатитис тип Б, хепатитис тип Ц, ХИВ и сифилис.
Тестирање узорака крви добровољних давалаца молекуларном техником (НAT) на присусутво вируса ХБВ, ХБЦ и ХИВ.
Сва тестирања се обављају аутоматизовано и по високим стандардима сигурности и квалитета, како би се за сваког пацијента обезбедила што сигурнија крв.
Kрвне групе су генетски одређене биолошке карактеристике, које се наслеђују по одређеним законитостима и непроменљиве су током живота.
До сада је установљено преко 600 еритроцитних антигена који су сврстани у преко 30 крвногрупних система, међу којима је клинички најзначајнији крвногрупни систем AБO. У овом систему постоје 4 крвне групе (А, Б, АБ и О). Учесталост крвних група варира у оквиру одређених популација, па је тако у белој популацији најзаступљенија крвна група О. У нашој популацији најзаступљенија је крвна група А.
Следећи по значају је крвногрупни систем Рх у оквиру кога је описано више антигена, али је најзначајнији антиген означен као Д, па се тако особе у зависности од тога да ли је овај антиген присутан на еритроцитима или не, деле на РхД+ и РхД-. У нашој популацији 85% особа су РхД+, а 15% РхД-.
Одређивање АБO и РхД крвне групе представља основни предуслов за безбедну примену крви и компонената крви. Свака донирана јединица крви се тестира и одређује крвна група АБO и Рх система, као и присуство ирегуларних еритроцитних антитела.
При трансфузији крви неопходно је увек дати компатибилну крв пацијенту, ипак особе О РхД- се сматрају општим даваоцима, а особе AБ РхД+ су општи примаоци.